Predavači dr Jermina Stanojev, Vera Pavlović Lončarski, Jasna Zrnović, Duška Dimović, mr Gordana Brun i dr Mario Lukinović osvetlili su svojim izlaganjima drugačije shvatanje nasleđa, tj. činjenicu da kulturno i prirodno nasleđe mogu biti pokretači razvoja podsticanjem ulaganja, obrazovanjem i boljim uključivanjem lokalne zajednice, što nasleđe čini održivim.

Dr Jermina Stanojev (Integrativno i participativno upravljanje kulturnim nasleđem u okviru evropskih programa I strategija) predstavila je ključna dokumenta Evropske unije u vezi sa kulturnim nasleđem, kao što su Mapiranje akcija kulturnog nasleđa u politikama, programima I aktivnostima Evropske unije, Komunikee: 2014 – „Ka integrativnom pristupu za kulturno nasleđe Evrope“, zatim „Ka EU strategiji za internacionalne odnose u kulturi“, „Izveštaj Horizon 2020 ekspertske grupe za kulturno nasleđe“. Predstavila je, takođe, program Kreativna Evropa i aktuelan poziv za dostavljanje predloga i projekata u vezi sa Evropskom godinom kulturnog nasleđa 2018. Slušaocima je detaljno objašnjen IPA prekogranični program Srbija – BiH 2014−2020, te inicirana diskusija sa učesnicima o procesu apliciranja.

Vera Pavlović Lončarski (Kulturno nasleđe između ideja I stvarnosti) govorila je o nasleđu kao potrebi pojedinca i društva, o tome šta predstavlja očuvanje baštine i načinima na koji se to postiže. Prezentovala je mogućnosti primene konvencija o kulturi, potrebu donošenja savremene zakonske regulative, ekonomske i društvene interese i potrebe lokalnih zajednica. Posebno je naglašen način na koji se lokalna zajednica može uključiti u obnovu kroz proces dogovaranja, promociju i adekvatnu interpretaciju baštine. Ukazano je i na to da u multikulturnoj sredini poput Priboja i Prijepolja nasleđe može biti integrisano u svakodnevni život, gde ne predstavlja trošak, već faktor razvoja.

Jasna Zrnović (Diplomatija uticaja – „Soft power“ i razvoj) govorila je o mogućnostima za dobijanje sredstava za projekte iz kulture, nauke i obrazovanja, o tome kome su namenjeni međunarodni fondovi, kako se formulišu ideje, o potrebi saradnje privrede i kulture, o zajedničkim inicijativama, ali i o konstantnim zabludama kada je reč o pokroviteljstvu međunarodnih organizacija. Objašnjena je važnost privatnog sektora u kulturni, kao i socijalno odgovornog biznisa. Poseban deo odnosio se na projekat „Naš kutak“, koji je predstavio mogućnosti povezivanja kulturnog, prirodnog i nematerijalnog nasleđa sa turizmom, festivalima i manifestacijama, a sve zajedno sa edukacijom svih uzrasta stanovništva.

Duška Dimović (Zaštita prirodnog nasleđa i World Wild Fund u Srbiji) govorila je o opštim ciljevima zaštite divljih vrsta, šuma, sveže vode, hrane, okeana i klime, o proceni dobrobiti od zaštićenih prirodnih područja, ekološkom otisku, pristupu očuvanju prirodnog nasleđa, o međunarodnim i nacionalnim pravnim okvirima zaštite. Uputila je prisutne u mogućnosti prihoda od resursa iz zaštićenih područja, u distribuciju ekonomske vrednosti po interesnim grupama, kao i u primere prekogranične saradnje kao podsticaj za lokalne zajednice Priboja i Prijepolja.

Mr Gordana Brun (Model edukacije za održivi razvoj i očuvanje prirodnih i kulturnih vrednosti u lokalnoj zajednici) govorila je o održivom razvoju kao imperativu vremena. Ključne teme bile su održiva proizvodnja i potrošnja, očuvanje pitke vode, biodiverzitet i zaštita i očuvanje životne sredine. Bilo je reči o kulturnom aspektu biološke raznovrsnosti. U praksi se pokazalo da su sa održivim razvojem nedovoljno upoznati i građani i donosioci odluka, te su dati predlozi za poboljšanje organizacija na nivou lokalnih samouprava, kako bi putem edukacije došlo do umrežavanja građana i drugih organa vlasti.

Dr Mario Lukinović (Mehanizmi brenediranja lokalnih zajednica) prezentovao je brendiranje kao neophodnost savremenog sveta, proces kreiranja prepoznatljivosti proizvoda ili usluga na tržištu i naveo primere zasnivanja brenda jednog kraja, kao što je Polimlje. Pored prirode i kulturno-istorijskih spomenika i nematerijalna baština je autentična vrednost koju treba brendirati. To se definiše kroz sistem prava intelektualne svojine, koji omogućuje očuvanje brenda. Posebni delovi prezentacije odnosili su se na geografsko poreklo i na mogućnosti brendiranja loklanih sredina. Ono ne samo da širi slavu područja, ukazuje na njegovu izuzetnost već i zapošljava veliki broj ljudi. Ukazano je i na mogućnosti brendiranja poznatih proizvoda koji bi se mogli naći na listi nematerijalne baštine.

Kancelarija za lokalni razvoj Priboja i Prijepolja, predstavnici lokalne samouprave, turističke organizacije, Udruženje žena „Sačuvajmo selo”, Ekološki pokret Lim, Klub planinara Leskovac, udruženja „Discover Serbia” i „Limski darovi”, brend „VoLIM dobro u ljudima“, Agencija za razvoj RRA Zlatibor, Omladinski centar Priboj, Kancelarija za mlade, Zavičajni muzej Priboja, komunalna preduzeća, NVO iz Rudog, nekolicina prijepoljskih i pribojskih privrednika, predstavnici Srpske pravoslavne crkve i Islamske zajednice, lokalni mediji Radio Mileševa, Radio Lim, TV Priboj, TV Novi Pazar, Ženski glas Priboja itd., učestvovali su aktivno i pokazali interesovanje za predavanja čije su teme podsticale dijalog. Ključna pitanja postavljena su u vezi sa interdisciplinarnom saradnjom, kao i u vezi sa mogućnostima finansiranja nacionalnih i prekograničnih projekata.

Prednost pristupa koji je ponuđen radionicama jeste pre svega u tome što su se zaključci i nove ideje smenjivali tokom razgovora, te je prihvaćeno da se ulaganjem u nasleđe podstiče razvoj i održivost korišćenja kulturne i prirodne baštine, neophodnost uključivanja mladih u očuvanje nasleđa, kreiranja novih radnih mesta kroz projekte, kao i uključivanje seoskih domaćinstava u očuvanje nematerijalne baštine (npr. spremanje heljdopite).

Karakter radionica, međunarodno iskustvo predavača i prihvaćenost od strane različitih interesnih grupa (inkluzivni pristup) pokazali su da bi se isti tip radionica mogao organizovati i u drugim nerazvijenim i devastiranim opštinama u Republici Srbiji.